PRAVNA TEORIJA I ANTROPOLOGIJA – O NEKIM DISCIPLINARNIM TAČKAMA DODIRA
Apstrakt: Ovaj rad nastoji da mapira oblasti disciplinarnog susretanja pravne teorije i antropologije, što je pitanje koje nije ozbiljnije pretresano u našim stručnim krugovima. Pri tom, težište u radu se stavlja na ona pitanja u kojima antropologija može da asistira pravnoj teoriji. U prvom delu rada daje se kratak prikaz međusobno isprepletane istorije razvoja obe discipline. U središnjem delu rada, pažnja je usmerena na dva važna metodološka problema pravne teorije u čijem rasvetljavanju antropološke discipline mogu biti od pomoći. Prvo, u pravnoj teoriji je aktuelna debata o tome da li je ova disciplina “parohijalna” (Dvorkin), odnosno “opšta” i “univerzalna” (Raz). Čini se, u tom pogledu, da neki od argumenata koji su razmenjeni u čuvenom antropološkom metodološkom sporu, koji su sredinom 1950-ih vodili Glukman i Bohenen u vezi sa pitanjem da li se tzv. primitvna društva mogu izučavati uz pomoć koncepata nastalih u razvijenim zapadnim društvima, mogu biti od koristi današnjoj jurisprudenciji. Drugo, u pravnoj teoriji se vodi spor da li postoje određena pravna pravila čija je sadržina u svim društvima nužno istovetna, s obzirom na univerzalna obeležja ljudske prirode (Hart) ili, pak, “pravo može imati bilo kakvu sadržinu” (Kelzen). Neka od klasičnih antropoloških istraživanja, poput onih Margaret Mid, mogu baciti novo svetlo na ovu debatu.
Ključne reči: pravna teorija, antropologija, univerzalnost, parohijalnost, nužna sadržina prava