Festival bika: žrtvovanje bika, letnji i sveti praznik na Mitileni/Lezbos: Agia Paraskevi oko letnjeg solsticija 1992
Apstrakt: Liturgijski festival posvecen Agios (odnosno, Svetom) Haralampiju, zaštitniku stocara, slavi se na godišnjem nivou, u sezoni parenja konja, tako da svetitelj može da obezbedi plodnost konja. Pošto se od njega takode ocekuje da obezbedi uspeh žetve, slavi se i kasnije u toku godine popularnim seoskim festivalom u selu Agia Paraskevi, gde žrtvovanje bika predstavlja vrhunac festivala. Procesija procišcavanja je takode važna: u Agia Paraskevi se žrtveni bik vodi kroz selo. Ali, sledeca procesija ukazuje na transfer iz kulture (selo) u prirodu (Planina Bika, odnosno, Tauros). Ovde, na vrhu Taurosa, obavlja se klanje bika koji treba da obezbedi plodnost, nakon što je životinja blagosiljana od strane lokalnog sveštenika koji stoji na stepeništu crkve. U skladu sa tim, festival predstavlja ritual koji neki zvanicnici Grcke pravoslavne crkve i dalje smatraju paganskim. Sa druge strane, festival se nalazi u okviru verskog i kosmološkog konteksta pravoslavne crkve i u velikoj meri koristi pravoslavnu simboliku, veru i ritualnu praksu. Žrtvovani bik koji se konzumira kao javni obed, kesketsi, posvecuje se od strane emigranta. On predstavlja grupu ljudi koja se uvek vraca kuci na selo u periodu godišnjeg slavljenja sveca. To je razlog što ne postoji fiksni datum festivala, vec se samo zna da se slavi u doba žetve. 1992. godine je odložen do svršetka školske godine u Južnoj Africi gde se naselio veliki broj ljudi iz sela. Na ovom festivalu, posvecenom preminulom hrišcanskom svetitelju, konji i konjske trke su važni elementi, narocito za mlade, a festival se zakljucuje velikom zajednickom gozbom, gde celo selo ucestvuje. Razliciti ucesnici u svetkovini cesto imaju potpuno razlicite razloge za ucestvovanje u festivalu. Praznik postaje popularno okupljanje gde sve aktivnosti koje se izvode obnavljaju i potvrduju veze koje predstavljaju seosko jedinstvo. Na festivalu se takode susrecemo sa spregom ’’grckosti’’ i pravoslavlja kroz ideju da je Grcki oslobodilacki rat bio po božjoj volji pošto se, prema lokalnoj legendi, svetac pojavio na planini Tauros pred izbijanje rata. Nakon ovog cudesnog prikazivanja, festival se godišnje obeležava od 1774. godine, a sve aktivnosti cirkulišu oko religijskog aspekta kulta. Clanak ima za cilj da istraži vezu izmedu zvanicne i popularne vere u okviru svetkovine, razmatrajuci i neka od mnogih znacenja i aktivnosti koje cine festival.
Ključne reči: Grcka, drevno i moderno, religijski festival, životinjska žrtva, zvanicna i popularna vera, identiteti, migracija, hodocašce