Националност као традиционална култура у Етнографском Музеју у Београду: истраживање музејске модернистичке праксе
Apstrakt: Музеји као парадигматске институције модерности тесно су повезаани са формирањем европских националних држава у деветнаестом веку, имајући важну улогу у кодификацији „националних вредности“ и служећи као средство за производњу друштвеног знања којим се моћ државе кодификује. Антрополошко разумевање начина на који националне државе производе знање кроз музејску праксу мора бити утемељено на истраживању културне продукције специфичних врста музеја у оквиру велике породице националних музеја. Користећи могућности које нуди савремена етнографска пракса, антрополошко проучавање музеја има могућност да избегне једноставно читање музејских изложби као текста укључивањем анализе друштвених сила и односа кроз који се конструише „музејско знање“. Мој рад о музејској пракси Етнографског музеја у Београду водио ме је у сличном правцу, дакле ка анализи концептулазиције појмова етничке припадности, народа и традиционалне културе и начина на који су они конструишу. На основу анализе музејске праксe сакупљања, класификовања и излагања обејаката може се установти да се идеја националости, која доминира у београдској етнографској музејској пракси, заснива на концепцији етницитета као јасно заокружене целине, чије су дистинктивне карактерстике отеловљене у традиционалној култури коју музеј сакупља и излаже.
Ključne reči: антропологија музеја, национална држава, модернизам, музеј етнографије, етницитет, нација, традиционална култура