ПОСМРТНЕ ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ ЗБИРКЕ ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА У ЈАГОДИНИ
Apstrakt: У тексту су анализирани посмртни портрети и посмртне фотографије из збирке Завичајног музеја у Јагодини, настали у градској средини у периоду од краја 19. до средине 20. века. Посмртна фотогра- фија се јавља већ у раном периоду историје фотографије, четрдесетих година 19. века. Развија се паралелно у Европи и у Америци, а наследник је сликања портрета након смрти. Захваљујући особинама као што су брза израда и мања цена, фотографија је омогућила поседовање посмртног портрета преминулог члана породице ширим слојевима друштва, док су сликање портрета након смрти поручивали само припадници владарских и аристократских породица и богати грађани. Начин на који ће покојник бити фотографисан мењао се временом у зависности од односа према смрти који је постојао у друштву. Као врста породичних фотографија, посмртне фотографије су имале улогу у процесу уобличавања сећања на покојника после смрти и биле су један од начина на који је породица јавно изражавала бол и тугу због губитка који је задесио. У ширем контексту посматрано, ова врста фотографије део је култа успомене који почиње да се развија од краја 18. века, а своју кулминацију достиже у следећем столећу, посебно у време романтизма.
Ključne reči: посмртни портрет, фотографија са сахрана, породица, смрт, гробље