ИЗ КОЛЕКЦИЈА ФОТОГРАФИЈА СТАНОВНИКА СЕЛА ЂУРЧИЋА НА ПАПУКУ
Apstrakt: Предмет овога истраживања су личне и породичне фотографије из сачуваних колекција становника села Ђурчића са сјеверних обронака Папука у Славонији, у периоду од краја Другог свјетског рата до 1991. године. Тумачење мирних и породичних портрета, те фотографија са крсне славе као примјера из области проширене приватности породи- це засновано је на теоријским ставовима Ролана Барта (Roland Barthes), али и другим семиолошким анализама, који су проширени појмом мо- билности из психоаналитичке теорије. У интердисциплинарном при- ступу грађи која је истраживана коришћене су могућности које пружају историја, етнологија, антропологија, социологија, социолингвистика, феминистичке теорије, теорија фотографије и студије културе. Оваквим при- ступом било је могуће показати како долази до конструисања идентитета појединца у Ђурчићима, и то с обзиром на родне, социјалне и старосне разлике. На конструисање идентитета утиче хабитус, централни појам теорије праксе Пјера Бурдијеа (Pierre Bourdieu), и та способност стечена путем хабитуса да дјелује урођено и доприноси да појединац може у свим околностима донијети „правилне“ одлуке, оне које су у складу са култу- ром групе и њеним етосом. Како је рурални живот српскога становништ- ва на западу Балканског полуострва мало познат, а култура и „историја одоздо“ нису ни истраживане, проучавање ове теме на микроисторијском плану указало је на емпиријски тачне показатеље и корективе стереоти- па, које доводи до научне верификације прошлости или појединачне сли- ке у једном глобалном оквиру. На тај начин ни постгеографско сјећање, које дестабилизује постојеће стање насилно прекинутог живљења у селу Ђурчићи, неће остати само дио нестабилних успомена потомака, већ ће ући у архив памћења као конструисано знање о прошлости.
Ključne reči: колекције фотографија, Ђурчићи, идентитет, репрезентација, хабитус