Uticaj Ničeove antropologije na delo Džordža Bernarda Šoa
Apstrakt: Rad identifikuje tragove Ničeove antropološke filozofije u dramskim, sociološkim, antropološkim i filozofskim spisima Džordža Bernarda Šoa. Pored očiglednog preuzimanja Ničeovog pojma „natčovek“ za potrebe sopstvene antropologije, pokazaćemo da je Šo u svom diskursu preinačio Ničeov pojam „volja za moć“, a preko njega i Šopenhauerov koncept volje kao osnove sveta, u pojam „životne sile“ koja omogućava „kreativnu evoluciju“ čoveka u jedno više biće, natčoveka. S tim u vezi ispitaćemo i ulogu koju Šo pripisuje ženi u tom kreativnom procesu evolucije, čineći od nje dominantniji pol u odnosu na muškarca, te time radikalno dekonstruišući ustaljenu devetnaestovekovnu perspektivu gledanja na ženu kao bića kojem je prirodno stanište porodični dom, a uloga koju ima u zavođenju isključivo pasivna. Ovakav njegov stav naveo je mnoge kritičare da greškom optuže ovog nobelovca za mizoginiju koju su pronalazili u spisima Šopenhauera i Ničea. Međutim, jedino što se na osnovu celokupnog uvida u Šoovo delo može zaključiti jeste da je zalaganjem za ravnopravniji odnos između polova s početka XX veka, Šo dao veliki doprinos feminističkom pokretu koji je tada bio u začetku. Najzad, u promenama perspektive u Šoovoj antropologiji uočava se odjek Ničeovog zahteva za „prevrednovanjem svih vrednosti“. Pokazaćemo da je neprestano preispitivanje vrednosti i sagledavanje stvari iz svih mogućih uglova neophodan uslov za obezbeđivanje stalne promene, koja je, prema mišljenju oba autora, jedina neophodna i izvesna stvar na ovom svetu.
Ključne reči: natčovek, volja, životna sila, kreativna evolucija, perspektivizam, žena