Uporedna analiza „tradicionalne“ zemljoradnje u provinciji Kastamonu, Turska i tragova neolitske poljoprivrede na lokalitetu Čatal Hijik, centralna Anadolija
Apstrakt: Ranije etnoarheološke studije pokazale su da se u pojedinim ruralnim delovima Anadolije i dan danas gaje drevne poljoprivredne vrste uz korišćenje tehnika i metoda koje verovatno vuku korene još iz neolita. Tim arheobotaničara angažovan na lokalitetu Čatal Hijik posetio je nekoliko sela u pokrajini Kastamonu u severnoj Turskoj, gde se ponegde gaje jednozrna i dvozrna pšenica –glavne poljoprivredne kulture na neolitskom lokalitetu Čatal Hijik. Uporedna analiza arheoloških i etnografskih elemenata otkriva sličnosti u pogledu skladištenja poljoprivrednih proizvoda u okviru stambenih objekata – u pitanju su manje količine žita u obliku poluočišćenog zrna (zrno u plevi), krupno mlevenog zrna (bulgur) i brašna. Količina proizvoda koji se čuvaju u kućnim ostavama otprilike odgovara pretpostavljenom kapacitetu silosa otkrivenim u kućama Čatal Hijika, što možda ukazuje i na sličnosti u nameni proizvoda – za ishranu članova domaćinstva tokom godine. Upadljiva je razlika kada su u pitanju velika skladišta – ambari, u kojima se čuvaju znatne količine pšenice namenjene mahom za prodaju, ali i za stočnu hranu i kao seme za narednu setvu. Na Čatal Hijiku do sada nisu otkrivene građevine koje bi mogle da imaju istu ili sličnu namenu. Zapažena je sve značajnija uloga mehanizacije u proizvodnom procesu i napuštanje „starih“ kultura i tehnika.
Ključne reči: etnoarheologija, neolit, Anadolija, poljoprivreda, skladištenje žitarica