Антрополошка проучавања религије у Србији: Интелектуално наслеђе и перспективе
Apstrakt: Иако су, следећи традиционални концепт, етнолошка проучавања била често скоро искључиво повезивана са проучавањем религијског и обичајног живота одређене заједнице, феномен повратка религији или повратка религије, који се, као глобална појава, дешавао током последњих деценија 20. ве-ка готово да је потпуно изостављен из тематских оквира савремених антрополошких проучавања. Осим појединих истраживача-антрополога који су се определили за бављење овом темом, односно, за бављење појединим појавама из ове комплексне области, систематични приступ питањима религиозно-сти био је присутнији у радовима социолога него етнолога. Резултати потоњих истраживања бивали су, међутим, ограничени методолошким специфичностима дисциплине, док су, са друге стране, проучавања појединих антрополога остала заробљена у оквирима функционалистичког и материјалистичког приступа феномену религије. Један од предуслова превазилажења ових ограничења, као и даљих истражи-вања требало би да буде систематизација тематских проблема и питања, као и проширење теоријских и методолошких и уопште дисциплинарних оквира, у које би требало поставити проучавање односа савремене културе и нових облика религиозности. Циљ презентације је покушај једне овакве систематизације и покретање дискусије о овој актуелној, али донекле занемареној теми.
Ključne reči: нови облици религиозности, интелектуално наслеђе, систематизација, социологија, антропологија