O očuvanju nacionalnog identiteta i kulturne baštine u evropskim integracijama. Osnovne zablude i značajnije mogućnosti
Apstrakt: Imajući u vidu aktuelno prevazilaženje dihotomije nacionalno/demokratsko i nedavni delimični zaokret u politikama podsticaja EU i Saveta Evrope u Republici Srbiji od upravljačkih ka kulturno legitimnim elitama, u radu se, na osnovu prethodnih analiza i prilagođavanja identitetskih politika EU, preporučuje novo polje primene etnologije i antropologije. Razmatra se osnova neutemeljene predstave o Evropi kao o okviru u kojem nacionalni identiteti i kulturno nasleđe slabe, pa i nestaju. Ukazuje se na činjenicu da je EU najveći globalni identitetski potrošač, s posebnim naglaskom na mogućnosti koje to donosi u pogledu očuvanja nacionalnih identiteta i kulturne baštine građana Republike Srbije. Etnolozi i antropolozi mogu da se uključe u ovaj proces ne samo profesionalno kao istraživači ili privatno kao politički akteri, već i na polju primene nauke, pomažući kulturno legitimnim elitama da prepoznaju da je zaštita nacionalnih identiteta i kulturnog nasleđa u međunarodnim budžetskim okvirima lukrativan, održiv i efikasan način očuvanja interpretativnog suvereniteta, i to posebno u vremenima krize nacionalnih budžeta. Budući da su profesionalno obučeni za konsalting u domenu identitetskih pitanja, profesionalni etnolozi i antropolozi u prilici su da, obema stranama u procesu evropskih integracija, konkretizuju veliki potencijal daljeg preusmeravanja podsticaja ka kulturno legitimnim elitama.
Ključne reči: Republika Srbija, Evropska unija, evropske integracije, zaštita kulturne baštine, očuvanje nacionalnog identiteta, primenjena etnologija, primenjena antropologija, antropologija države i prava, antropologija javnih i praktičnih politika, kulturno legitimne elite, interpretativni suverenitet