Članak vredniji od knjige?! Razaranje interpretativnog suvereniteta srpskog društva
Apstrakt: U članku se analiziraju posledice redukcionističke primene kriterijuma karakterističnih za prirodne, poglavito laboratorijske nauke, pri vrednovanju rezultata naučnog rada istraživača i institucija iz drugih naučnih polja, prevashodno u polju društveno-humanističkih nauka u Republici Srbiji. Za primer ovog trenda u analizi se uzimaju važeći, apsurdni kriterijumi za izvođenje doktorskih studija iz polja društveno- humanističkih nauka, koji isključuju naučne knjige nastavnika dok isključivo vrednuju naučne članke. Potom se analiziraju neznanje, zablude, logičke greške i interesi koji iza takvih kriterijuma mogu stajati. Posebno se analizira redukcija globalnog na fundamentalno i redukcija nauke na naučnu komunikaciju. Zaključuje se da primena važećih kriterijuma vodi gubljenju interpretativnog suvereniteta, koje nastupa onda kada se institucije, autori, recenzenti i urednici visokog nivoa kompetencije i ekspertize za regionalnu i nacionalnu problematiku žrtvuju u korist inostranih vlasnika, institucija, autora, recenzenata i urednika po pravilu nižeg nivoa kompetencije i ekspertize za regionalna i nacionalna pitanja, s van-naučnim interesima i lojalnostima koji mogu biti u neskladu s interesima građana Republike Srbije. Konačno, promišljaju se posledice tekućeg odricanja od naučnog interpretativnog suvereniteta, posebno prepuštanje interpretacije istorije, identiteta i s njima povezanih kulturnih pitanja i društvenih problema nenaučnim diskursima u srpskom društvu, koji neminovno popunjavaju javni prostor, upražnjen sve bržim gašenjem naučnih časopisa i edicija naučnih knjiga na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina.
Ključne reči: naučna politika, redukcionizam u nauci, vrednovanje u nauci, Republika Srbija, interpretativni suverenitet, ukidanje knjiga, doktorske studije