Tуризмолошка валоризација нематеријалне културне баштине Србије по Хилари ду Крос методи
Apstrakt: Народно стваралаштво Србије је богато и духовним вредностима које се везују за обичаје, празновања, музику, песму, игру, приче и легенде, а ова врста културне баштине се презентује кроз бројне фестивале, догађаје и туристичке манифестације. У 2012. години формирана је мрежа за очување нематеријалног културног наслеђа коју чине Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, Комисија за упис у регистар нематеријалног културног наслеђа, мрежа координатора и Центар нематеријално културно наслеђе Србије. Ове институције су од 27 предлога издвојиле 6 елемената нематеријалне културне баштине: крсна слава, ђурђевдански обред, коло, певање уз гусле, наивно сликарство Словака, обичај изливања и паљења ратарских свећа, пиротско ћилимарство и грнчарија из Злакусе, који одражавају и национални и културни идентитет српског народа, а делом и словенских националних мањина. Ови елементи нематеријалне културне баштине имају и одређени туристички потенцијал и могу представљати значајан фактор приликом формирања туристичког бренда Србије. Да би се утврдило колики је конкретан значај наведених 27 предлога нематеријалног културног наслеђа Србије, извршена је анализа ових културних елемената према адаптираном моделу Хилари ду Крос методе туристичке валоризације.
Ključne reči: нематеријално културно наслеђе, туризмолошка валоризација, Хилари ду Kрос модел, Србија