„Internacionalizacija” ličnih imena: Goranci u Beogradu i Nemci u Vojvodini
Apstrakt: U tekstu se razmatra društvena praksa izbora i upotrebe ličnih imena koja je prisutna kod Goranaca u Beogradu i Nemaca u Vojvodini krajem 20. i početkom 21. veka. Lično ime uz prezime predstavlja primarni identifikacioni kod. Ono uz to neretko figurira i kao simbol etničkog i/ili religijskog identiteta. U pitanju je upotreba antroponimije u konstrukciji etničkog i religijskog identiteta pojedinca. Nije isključeno da veza između ličnog imena i etničke i religijske pripadnosti postoji, ali nikako ne bi smela da se podrazumeva i koristi kao osnovno sredstvo identifikacije. U praksi se to ipak dešava. Pojedinac zbog takve vrste identifikacije može da doživi različite vrste neprijatnosti. Imajući navedeno u vidu, u tekstu razmatramo uticaj spoljnih (makro) faktora na izbor i upotrebu ličnog imena kod Goranaca u Beogradu i Nemaca u Vojvodini sa namerom da utvrdimo i obrazložimo razloge za pojavu „internacionalizacije” ličnih imena u okviru pomenutih zajednica.
Ključne reči: lično ime, „internacionalizacija” imena, etnički i religijski identitet, Goranci, Nemci