ЈЕЗИЧКИ КРАЈОЛИК СРБИЈЕ (ДРУГИ ДЕО): ЖАНРОВСКА ДИГРАФИЈА И СЕМИОТИЗАЦИЈА ПИСAМА

Dejan Ivković

Apstrakt: У другом делу студије језичког крајоликa (ЈК) Србије анализира се стварна заступљеност ћирилице и латинице у доменима и поддоменима јавне употребе језика у односу на перцепцију присуства писама, што је предмет првог дела студије (Ивковић 2015а). Да би се испитала стварна заступљеност писама, коришћен је мултиметодски приступ (Wodak 2006), који укључује квалитативну и квантитативну анализу података. Анализира се спектар домена и поддомена, од присутва писама у дискурсима религијских заједница, преко употребе латинице и ћирилице у средствима комуникација, укључујући присуство писама на сајтовима и логотипима политичких странака, па до сфера образовања, комерцијале, забаве и разоноде. Закључује се да се перцепција присyстува писама углавном поклапа са стварном заступљеношћу. Резултати потврђују основну тезу рада да је основно обележје ЈК Србије жанровска диграфија, односно тенденција употребе једног или другог писма у односу на жанр (садржај, актере, активности, те временски и просторни оквир). Уз то, како се даље закључује, као резултат жанровске партикуларизације долази до семиотизације ћирилице одосно латинице: писмо само по себи постаје семиотички знак (конкретно, индекс). Индексикалност – особина знака (у овом случају избора писма) да евоцира релације, локације, ентитете, појаве – реализује се у конректном контексту језичке употребе преко повезаности писма и домена/поддомена. У том смислу, можемо говорити о писму као религијском, идентитетско-националном, комерцијалном, таблоидном индексу и индексу нових медија, између осталог.

Ključne reči:

Citat u željenom formatu

Izaberite jezik

PDF

Preuzmite navođenja

Časopis i broj

Antropologija, y. 2015, no. 15 (3), pp. 69-99