Уобличавање српског националног идентитета као хри-шћанског – улога владике Николаја Велимировића

Jelena Miljković-Matić

Apstrakt: У овом раду, заступамо тезу да је ангажовање владике Николаја Велимиро-вића на зближавању народа и Цркве заслужно што је српски национални идентитет данас чврсто повезан с црквеним православљем. Кад се узме у об-зир чињеница, коју је утврдио Душан Бандић, да је народ склон томе да сло-бодно тумачи оно што Црква проповеда (услед тога што хришћанство никад није у потпуности схваћено и прихваћено), онда нема оправдања за мишље-ње да се српски идентитет суштински повезао с догматским хришћанством, још од средњег века. У другој половини 19. века, па све до Другог светског рата, на српској територији појављивали су се лаички православни покрети, којима се народ прибијао уз црквено учење, а владика Николај их је подржа-вао и охрабривао (понајвише тзв. „богомољачки покрет“), настојећи да сво-јим текстовима уобличи читав српски идентитет као превасходно црквено-хришћански. По завршетку социјализма, с поновним појављивањем његових дела у Србији и у одговарајућим друштвено-политичким околностима, срп-ски идентитет је коначно прихватио црквено хришћанство као своју доминанту.

Ključne reči: епископ Николај Велимировић, српски национални идентитет, Душан Бандић, народно православље, хришћански идентитет

Citat u željenom formatu

Izaberite jezik

PDF

Preuzmite navođenja

Časopis i broj

Етнолошко-антрополошке свеске, y. 2016, no. 16 (27), pp. 21-32