Женско нарицање у посмртним церемонијама у Епиру. Последњи тренутак опраштања
Apstrakt: Постхумне церемоније представљају древни обичај код разних народа. Већ нам је познато да су, од најстаријих времена, блиски рођаци, углавном жене, задужени за нарицање за покојником. Није јасно како су се погребни ритуали одржали кроз векове, од старине па све до скора. У области Епира, све до данас, ови обреди се одржавају у многим заједницама. Као основно средство изражавања свих манифестација човеко- вог друштвеног живота, певање је, такође, у овом случају, интегрални део посмтних обичаја. Јадиковање, женско нари- цање представља последњи разговор с преминулим и прати га све до места његовог коначног починка. У овом чланку, настојимо да разјаснимо улогу жене у по- смртним обредима у области Епира и, посебно, њену везу с нарицањем у последњем тренутку опраштања. Затим, испи- тујемо мотиве Харона (Смрти) и Хада у нарицању, везу живих и Подземља, као и њихов разговор. Жена нарикача преузима на себе тежак терет ове комуникације.
Ključne reči: нарицање, посмртне церемоније, Харон, Подземље, Епир, западна Грчка