ПРЕДСТАВЕ О „НОРМАЛНОМ“ ЖИВОТУ У СРБИЈИ ПОСЛЕ 2000. УПОРЕДНИ АНТРОПОЛОШКИ ПРЕГЛЕД
Apstrakt: У циљу преиспитивања теме свакодневног живота у Србији, поредим две књиге о антропологији будућности и времена које су засноване на етнографском те- ренском раду о „нормалним животима“ после 2000-е у Србији (Жикић 2013) и Босни и Херцеговини (Jansen 2015). Главни циљ рада је да скрене пажњу на ове етнограф- ске студије и да подстакне на поновљена истраживања „нормалности“ у постјуго- словенским друштвима, посебно у контексту текуће европеизације. Сличности у на- ративима саговорника и, последично, у истраживачким резултатима аутора указују да постоје слични одговори на савремене услове живота у ове две државе. Са једне стране, испитаници сагледавају савремени живот као „ненормалан“ у поређењу са високим квалитетом живота који сматрају да су имали у СФР Југославији, односно у држави која је функционисала. Са друге стране, Јансенови и посебно Жикићеви саговорници гаје велике наде од европских интеграција и будућности унутар ЕУ у којој очекују да ће се поново успоставити нормалан живот. Међутим, оба аутора примећују да њихови испитаници себе не виде као агенте грађанског и политичког активизма, већ су уклопљени у друштвене праксе „чекања“, жудње за нормалношћу или очекивања нормалности уместо да буду активни актери промена.
Ključne reči: антрополошки приступ „нормалности и ненормалности“, Србија, СФРЈ, Босна и Херцеговина, ЕУ