КУЛТ И ИКОНОГРАФИЈА СВЕТОГ ГРИГОРИЈА НИСКОГ КОД СРБА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Apstrakt: У овом раду се на основу хагиографских и иконографских извора истражује култ светог Григорија Ниског у средњовековној Србији (1168–1459). Установљено је да је име светог Григорија константно присутно у различитим хагиографским изворима: у очуваним месецословима за јануар, у пуним месецословима, пролозима и другим саставима. Житија светог Григорија из разматраних пролога су доста опширна и заузимају пола странице, читаву страницу, па и више простора. Они посебно наглашавају чињеницу да је свети Григорије био велики ревносник православне вере, бранилац од јереси и учесник Другог васељенског сабора у Цариграду 381. године. Последња реченица житија углавном описује физички изглед светог Григорија. Када је реч о портретима светог Григорија, они се јављају на фрескама у великом броју српских средњовековних цркава. Разликују се два иконографска типа портрета овог епископа: први, доминантни, који га приказује као човека зрелих година и који показује велику сличност у изгледу са његовим братом Василијем Великим и други, који га приказује као седог старца беле косе и браде која му пада до груди. У овом раду се такође разматрају и свици које свети Григорије држи у рукама.
Ključne reči: свети Григорије Ниски, култ, иконографија, средњовековна Србија, хагиографски извори, фреске.