Odnosi treće vrste: kriza, kritika i politika
Apstrakt: U ovom tekstu biće reči o Blanšoovom (Maurice Blanchot) konceptu odnosa treće vrste i njegovim političkim implikacijama. Ove odnose ne karakteriše neko specifič no svojstvo, već upravo odsustvo tih svojstava. Na taj nač in, autrui izmič e svim tradicionalnim dihotomijama karakteristič nim za zapadnoevropsku tradiciju mišljenja: bić e i ništavilo, subjekt i objekt, ja i drugi, prisustvo i odsustvo. Reč ima Roberta Esposita (Roberto Esposito), Blanšoov autrui je možda najbolje definisati kao ono što je smešteno „na mestu ukrštanja na kom se jedno neprestano prevodi u drugo: ništavilo se prevodi u bić e, prisustvo je ispražnjeno odsustvom, unutrašnjost se izliva u spoljašnjost“. Mišljenje i politika koji nisu oruđa moć i, vlasti i održanja statusa quo č ini se da su, danas više nego ikad, u rukama odnosa „treć e vrste“, mesta na kojima se ukrštaju, preplić u i poništavaju pozicije subjekta i objekta, „neč asnih ljudi“, Lokovog (John Locke) papagaja, Deridine (Jacques Derrida) mač ke, Nansijevih (Jean-Luc Nancy) „srca“, Melvilovog (Herman Melville) pisara Bartlbija i drugih. Jedino sa ovih mesta moguć e je postaviti, toliko neophodna, drugač ija pitanja – pitanja na koja su iz današnje perspektive odgovori još uvek nemislivi.
Ključne reči: politika, autrui, „odnosi treće vrste“, nemislivo, kriza, kritika, politika, drugost