ФУРУНЏИЈСКИ ЗАНАТ
Apstrakt: Христифор Црниловић (1886–1963) сликар, педагог, колекционар и предани истраживач наше традиционалне културе своје интересовање је, између осталих, усмерио и на проучавање старих заната у оквиру 21 и по хиљаде страница богате и разноврсне рукописне грађе. Целокупна та грађа данас се налази и чува са другим деловима Црниловићеве заоставштине (осим сликарских радова) као Етнографска спомен збирка Христифора Црниловића у Манаковој кући, Етнографском музеју у Београду. Рукописна грађа Црниловића је увек неисцрпнo богатство за разматрање и упоредно проучавање многих тема народне културе и повремено се публикује у оквиру музејске издавачке и изложбене делатности, уз назнаку његовог ауторства. Црниловићев текст „Фурунџијски занат“, записан је у свесци о занатима бр. 54. и употпуњен је с 15-так ауторових цртежа који се односе на изглед радионице и опис алата и прибора. Тај текст написан је у периоду непосредно пре и после Другог светског рата, у његовом родном месту – Власотинцу, с појединим сегментима који се односе на појаву тог заната на Косову и Метохији. Напомињемо да је тај текст првобитно приређен за потребе Власотиначког зборника бр. 2 али је повучен у договору с издавачем због насталих потешкоћа у публиковању. С обзиром да је Црниловићев рад послужио као инспирација за писање текста „Од фурунџинице до пекаре“, логично је да се та два рада, један уз други, објаве у Гласнику Етнографском музеја.
Ključne reči: збирка, Власотинце, град, занати, фурунџијa, фурња, амурлук, сомун, печерма