ИЗРАДА ПЕЋИ ОД БЛАТА У БЕГЕЧУ

Danka Višekruna

Apstrakt: Рад је настао на основу неколико разговора с Илијом Литричићем који је знао да прави једну од најстаријих и најједноставнијих врста пећи – простију, земљану или од блата: сламе уваљане у блато и обликоване у виду ваљака. Полагањем ваљака, једног изнад другог зидано је тело пећи, прекинуто на једном месту – тамо где су јој уста или врата, тј. где се спаја (углављује) у преградни зид између собе (ту је пећ) и кухиње (из које се ложи). Подножје пећи је тзв. банак од цигала, обично истурен, четвороугаони. Зидови, односно пећ (назив за њено тело којим је затворено ложиште), у облику је зарубљене пирамиде или стожасто (ово друго чешће), са завршетком у виду шиице (суженог ваљкастог дела, као шија, врат, у саставу које је, на самом врх у, плочасто проширење истог назива – шиица). Пећи од блата су наслеђени производи народног умећа. Најчешћу и незамењиву примену су имале унутар кућа народног војвођанског типа: загревале су собе, у њима се пекао хлеб, месо, кувала разна јела и др., а све за време хладних и дугих панонских зима.

Ključne reči: мајстор Илија Литричић, пећ, ложење, банак, запећак

Citat u željenom formatu

Izaberite jezik

PDF

Preuzmite navođenja

Časopis i broj

Гласник Етнографског музеја, y. 2005, no. 69 (69), pp. 133-146