ЕТНОАНТРОПОЛОШКО ВИЂЕЊЕ ВОДЕ У ПОЈМОВИМА НАРОДНЕ КУЛТУРЕ
Apstrakt: Сагледавање како се у нашем народу схвата вода и како је и где садржана у појмовима народне културе. Резултанта анализе је тај однос људскога духа и природе одражен у народној мудрости, пословицама, питалицама и загонеткама. Уверење да је неопходна за живот свих бића, присутна је и посредно укључена у материјалну, духовну и друштвену културу и уметност. Анализом богате акватичне терминологије указано је како је наш човек посматрао и расуђивао, умовао и именовао неопходну животну супстанцу воду. Разврставао ју је по вертикалној оси на НЕБЕСКЕ и ЗЕМАЉСКЕ ВОДЕ. Ове друге, по хоризонталној оси на ПРИРОДНЕ (текуће и стајаће) и на ГРАЂЕНЕ (бунари, чесме, водоводи). Обухваћено снабдевање, преношење, употребне функције воде и народна поимања и називи давани су на основу чулних перцепција. Деструктивна последица бујица јесте вододерина, а као и поплава воду поима усмртитељицом. Акватични фантазам воду види као биће. Сакрална моћ воде, празници, култ води, антропоморфизација митолошког водењака, вила водарица, све до хришћанских светитеља заштитника вода и исцелитељских извора, потврда су народног уверења у примарну важност воде за живот и опстанак свих бића.
Ključne reči: животодавна вода, злотворна, персонализација вода, сакаџије, вода у топографској номенклатури, сакрална моћ воде