КОМУНИКАЦИЈА С ТРАДИЦИЈОМ НА ПРИМЕРУ ПОГРЕБНОГ РИТУАЛА У ШАЈКАШКОЈ, ТИМОЧКОЈ КРАЈИНИ И ПИРОТСКОМ РЕГИОНУ
Apstrakt: Рад је настао као резултат истраживања обављених у делу југоисточног бачког региона познатог под именом Шајкашка и у источној Србији. У току научноистраживачког рада у оба пројекта пратила сам животни циклус обичаја. На основу емпиријског материјала представља се синтетизована грађа о погребним обичајима. Након завршетка истраживања и сумирања резултата утврђено је да су многи елементи традиционалног модела понашања сачувани нарочито у погребном ритуалу. У том контексту разматра се однос рецентног становништва и традиционалног модела понашања код погребних обичаја. С обзиром на то да су насеља у источној Србији демографски опустела и да данас у селима живи старачко становништво, које је на себи својствен начин успоставило унутарње механизме помоћу којих ишчекују судњи дан, чини се занимљивим представити начин на који се успоставља њихов комуникацијски облик према „другом свету“ у данашње време. У региону који је познат као Шајкашка, дошло је у последњој деценији XX века до прилива новог становништва са јужнословенских простора, али и с јужних простора Србије, са Косова које је донело део својих традиционалних обреда који се делимично разликује од постојећих, те је и облик комуникације у погребном ритуалу различит.
Ključne reči: смрт, ритуали одвајања, погреб, покојник, веровања, „онај свет“