ВОЖД И ЊЕГОВИ УСТАНИЦИ У СВЕТЛУ И СЕНЦИ ЊЕГОВИХ КАРАКТЕРНИХ ОСОБИНА
Apstrakt: За разумевање како почетка, тако и самог тока и исхода Првог српског устанка, важно је сагледати односе између устаничких вођа, посебно односе између Карађорђа и његових војвода. Сагледани у контексту њихових етнопсихолошких особина, ови односи указују на важност формираних а потом измењених црта карактера устаника. Зависно од социо-културног амбијента у којем су се формирале, психичке одлике подразумевају и своју антитезу, односно своју супротност која је дошла до изражаја променом првобитних околности самог устанка. На примеру устаничких војвода може се сагледати та промена која је исказана и у равни социјалног раслојавања. Током устанка војводе нахија тежиле су локал сепаратизму, док је Вожд био оличење тежње ка јачању централне власти. Осамостаљене војводе нахија понашале су се као турске паше, па су у кључном моменту устанка одбациле Вождов план одбране, према којем је војска с народом требало да се повуче у планине. Јаке особине актера ових супарничких тенденција осветљавају позадину мотивације њиховог понашања и одлучивања што се на крају показало пресудним за слом Првог српског устанка.
Ključne reči: Вожд, војводе, сепаратизам, централна власт