СРПСКА АНТРОПОЛОГИЈА У ПРВОЈ ДЕЦЕНИЈИ ДВАДЕСЕТПРВОГ ВЕКА
Apstrakt: Положај антропологије у официјелним номенклатурама наука у Србији узрокован је разлазом с традиционалним поимањем „науке о народу“ који је довео до новог позиционирања унутар класификација које креирају државни органи. Држава преко министарстава и независних регулаторних тела класификује антропологију у сфери науке као „историјску“ дисциплину, док у сфери високог образовања антропологију третира као „социолошку“ науку. Стога је однос према историји и социологији одлучујући за позиционирање антропологије у систематизацији наука. Емпиријски посматрано антропологија је, напуштајући старе „етнолошке“ концепте изашла из окриља историјских дисциплина, да би с новијим историјским проучавањима („друштвена историја“) дошла у однос антропологије и историјске етнографије коју антропологија интерпретира својим методолошким поступцима. Према социологији класификацијски изнуђено разграничење се може градити на концентрацији особина проучаваних феномена при чему се на социолошком полу осе дистинкције налази рационално, формализовано и организовано, а на антрополошком несвесно, спонтано и креативно. Појаве које се на основу ових карактеристика групишу на једном полу могу се препознатљиво одредити као задатак/поље/предмет једне или друге дисциплине.
Ključne reči: српска антропологија, крај двадесетог и почетак двадесетпрвог века, антропологија и историја, антропологија и социологија, социјална рецепција антропологије