Kulturno nasleđe u inostranstvu: granice polja
Apstrakt: U tekstu se razmatra koncept zaštite kulturnog nasleđa koje "pripada" ili se pripisuje državi, a nalazi se van njenih granica – način konstruisanja koncepata kulture i nasleđa, kao i (mogući) mehanizmi zaštite koji proizlaze iz različito definisanih okvira kulturnog nasleđa. Razmatraju se, na prvi pogled, skriveni aspekti koncepta zaštite kulturnog diverziteta i nasleđa: vlasništvo (judeo-hrišćanski koncept kao jedini mogući/najbolji od svih), kontrola (teritorije, prošlosti i budućnosti) i moć koja iz svega proističe. Posebno pitanje u okviru ovog razmatranja je odnos politika identiteta kao globalno podržane i lokalno tumačene/sprovođene konceptualizacije kulturnog nasleđa i primene UNESCO-vog koncepta kulture, kao (naizgled) anti-globalizacijskog trenda. Pokazuje se da u pozadini ovog odnosa i dalje stoji sukob između dva velika metanarativa (prosvetiteljstva i romantizma), koja su oblikovala zapadnu civilizaciju tokom poslednja dva veka.
Ključne reči: nasleđe, kultura, nacija, država, zaštita, UNESCO