Organizacija vremena na kineskom selu: fizički rad, ritmovi i pol u kasnijem periodu Maoizma (1958-1978)
Apstrakt: Ova studija bavi se pitanjem na koji način je državna politika za vreme Maoističkog perioda, od početka Velikog skoka napred (1958) do uvođenja Modernizacijskih reformi (1978), uticala na organizaciju vremena na kineskom selu. Nakon napuštanja prvobitnog sovjetskog modela modernizacije, baziranog na ekskluzivnom jačanju teške industrije, kinesko političko rukovodstvo razvilo je strategiju paralelnog razvoja poljoprivrede i industrije, pri čemu je čak prvo trebalo dodatno da podržava modernizaciju drugog. Studija je usredsređena na načine na koje su dugoročni državni planovi i kratkoročnije ekonomske, društvene i ideološke odredbe i kampanje zajedno uticale na životne ritmove kineskih seljaka. Domeni u kojima su ovi uticaji postali vidljivi su: (1) intenziviranje poljoprivrednih praksi, (2) uvođenje sitne industrije, i (3) politizacija slobodnog vremena. U analizi se detaljno slede karakteristični ritmovi rada i odmora u okviru dnevnih, sedmičnih, sezonskih i godišnjih vremenskih intervala.
Ključne reči: vreme, selo, industrijalizacija, radni ritmovi, Kina, Maoizam