Stranac ovde, stranac tamo : antropološko istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera

Dragana Antonijević

Srpska etnologija/antropologija bavila se u velikoj meri problemima starijih migracija, pogotovo u prekookeanske zemlje (dijasporom), a takođe i pitanjem statusa i identiteta srpske nacionalne manjine u susednim zemljama. Međutim, odlazak nekvalifikovanih i niskokvalifikovanih radnika i poljoprivrednika sa ovih prostora na privremeni rad u zapadnu Evropu, odnosno fenomen gastarbajtera koji je centralni fokus interesovanja ove knjige, nije bio ozbiljan ni posvećen predmet proučavanja u domaćoj etnologiji/antropologiji, iz sasvim nejasnih razloga. Upravo zbog uočene nedovoljnosti etnološko-antropoloških radova o gastarbajterima u Srbiji, intencija projekta „Ni tamo, ni ovde” – Kulturno nasleđe i identitet gastarbajterske populacije kojim sam rukovodila, a koji je bio finansiran sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije, bila je da se utvrdi konceptualni sadržaj kulturnog identiteta gastarbajtera. Istraživanje je takođe vršeno i unutar projekta Antropološko proučavanje Srbije – od kulturnog nasleđa do modernog društva koji finansira Ministarstvo nauke i obrazovanja Republike Srbije. Kulturni identitet shvatam kao skup stavova, verovanja i vrednosti koje ljudi imaju o sebi u odnosu na grupu kojoj pripadaju, a što posebno dolazi do izražaja kada ljudi dođu u kontakt sa drugačijom kulturom. Namera je bila da se u obzir uzmu različiti parametri konstrukcije njihovog identiteta i iz različitih uglova sagledaju procesi, diskursi i predstave vezane za ovu sociokulturnu i ekonomsku grupu. Pritom, bili smo svesni da je ta oblast istraživanja velika i kompleksna, te da ju je nemoguće u svim bitnim aspektima zahvatiti u ograničenom vremenskom periodu trajanja ovog dvogodišnjeg projekta (2011-2012). Shodno tome, bilo je potrebno definisati koji su to pravci koji će učiniti prelaz ka obuhvatnijem antropološkom tumačenju gastarbajterske populacije, kao i moguće teme i pristupe koji bi odgovorili zahtevu za istraživanjem socio-kulturne posebnosti ove grupe ljudi. Kao rezultat rada na antropološkom proučavanju gastarbajtera, u okviru projekta, nastala je ova knjiga. U međuvremenu je objavljen i čitav niz radova autora koji su sarađivali na projektu. U toku 2011. godine istraživački naglasak je bio stavljen na problematiku samoidentifikacije gastarbajtera. Tokom te prve istraživačke godine radilo se na terenu u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji – u selima u okolini Kučeva i Knjaževca; tokom 2012. godine takođe u istočnoj Srbiji u Velikom Gradištu, Braničevu i Smoljincu gde je pažnja bila usmerena na razgovore sa decom gastarbajtera i njihovim sunardonicima. U oktobru 2012. godine otišli smo u Beč, gde je srpska emigracija najbrojnija. Organizovali smo susrete s nekim predstavnicima i saradnicima Srpskog kulturno-prosvetnog društva Prosvjeta, Srpskog kulturnog foruma, Austrijsko-srpskog društva i udruženja Reč, boja, ton. Želeli smo da u razgovoru s njima dotaknemo pitanja o tome kakve kulturne i prosvetne sadržaje nude i kakve aktivnosti sprovode u cilju očuvanja i predstavljanja kulturnog i etničkog identiteta i nasleđa naših ljudi u inostranstvu, koliko uspeha imaju u tome i na kakve teškoće nailaze. Izvori proučavanja činile su, pre svega, životne priče gastarbajtera do kojih se došlo kroz polustrukturirane i nestrukturirane intervjue. Razgovaralo se sa 34 ispitanika, oba pola i različite starosti i obrazovanja, nakon čega je usledila kvalitativna analiza materijala. Kao izvor podataka poslužio mi je i roman Darka Markova Sumrak u bečkom haustoru (2010), koji na dirljiv način, sočnim narodnim jezikom pruža uvid u širok spektar osećanja, razmišljanja, tipova ličnosti i ponašanja naših gastarbajtera u Austriji. Izvor podataka su mi predstavljali i domaći filmovi s temom o gastarbajterima, pri čemu bih kao posebno vredne u umetničkom smislu izdvojila filmove Ne naginji se van Bogdana Žižića (1977) i Tamo i natrag Aleksandra Petkovića (1977). Različiti medijski izvori, poput štampe, internet sajtova različitih organizacija, insitucija i

Izdavač

Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2013)