ANTROPOLOŠKO POIMANJE BAJKE KAO OPTIMISTIČKOG ŽANRA
Apstrakt: U radu se primenjuje antropološka perspektiva razumevanja značaja i značenja optimizma bajke. Optimizam bajke proizlazi iz njenog sižejnog sklopa i strukture koja počiva na obredu prelaza, pre svega na svedbenom ritualu; potom na moralnom i edukativnom značaju srećnog kraja i trijumfa dobrog i pravednog. što su obavezni elementi narodne bajke. Sagledava se značaj za psihološki razvoj dece, kao i terapeutski značaj bajke koja zbog svog optimizma pruža nadu, utehu i ohrabrenje slušaocima. Nadalje, ukratko se razmatra ideološka pozadina misaonih tokova u Evropi koji su uticali na upotrebu i tumačenje bajki i razumevanje njihove edukativno-pedagoške, zabavne i estetske funkcije, uz skretanje pažnje na kulturne kontekste i areale u kojima je narodna bajka zastupljena, što bitno konotira i uslovljava interpretaciju poruka. Skreće se pažnja i na etnografske specifičnosti koje doprinose lokalnom koloritu bajke, mada ne utiču niti menjaju njenu strukturu i semantiku. Na kraju se optimizam bajke sagledava unutar rodne dimenzije pripovedanja, prepoznajući bajku kao tipično žensku pripovedačku subkulturu i opozicionu pripovedačku praksu unutar patrijarhalnog društva. Žensko pripovedanje i čitanje bajke zaslužno je kako za empatiju prema slabom i poniženom junaku bajke, tako i za način na koji junak rešava svoje probleme, a to je taktika – umetnost slabog koje nadjačava snažno i na kraju trijumfuje.
Ključne reči: narodna bajka, optimizam, čudesno, svadbeni ritual, obred prelaza, terapeutski narativ, žensko pripovedanje