СМИСАО ВЕРОВАЊА У СУДБИНУ
Apstrakt: Потреба за животном и егзистенцијалном извесношћу задовољавана је и у српској народној традицији веровањем у судбину. Упркос христија низацији, Срби су у својој народној религији сачували ово веровање које потиче из заједничке индоевропске баштине. Проистекло из настојања да се предодређеност сагледа и протумачи као животна задатост, веровање у судбину имало је митско-религијско значење повезивања с вишим, натприродним ентитетима. Тим повезивањем, појединачном људском постојању дат је потребан и жељени смисао који се употпуњавао могућношћу магијског утицаја на судбину. Тако се претпостављени животни сценарио могао и дописати. С тог становишта се и исказује егзистенцијално упориште традиционалног човека, који увиђајући могућност промене света налази прави смисао свог постојања и у активностима везаним за остварење жељених циљева.
Ključne reči: мит, суђенице, религија, паганство, хришћанство, ма гија, будућност, промена, прорицање, гатање, видовитост