(ДЕ)КОНСТРУКЦИЈА ИДЕНТИТЕТА: УЛОГА ДОМОВА КУЛТУРЕ У ПЕРИОДУ 1960–1990.
Apstrakt: Текст је заснован на теоријским и емпиријским истраживањима спроведеним у оквиру моје докторске дисертације Утицај организације културних делатности на обликовање културног идентитета села и рада на пројекту „Идентитет и сећања: транскултурални текстови драмских уметности и медија“ Универзитета уметности у Београду. У раду је приказана генеза домова културе у Србији и њихова програмска концепција у периоду од 1960. до 1990. године. Сврха новог институцио- налног системског решења културне политике била је да деконструише постојеће културне обрасце села и конструише нови и пожељнији културни идентитет сеоског становништва. Циљ овог типа установе био је да задовољи „потребе радних људи и грађана у скоро свим врстама културних делатности“. Ни након три деценије, овај циљ није постигнут, а држава је улажући значајна финансијска и материјална средства у изградњу домова културе, остварила несразмерно мање ефекте од жељених. Резултат је био неуспели покушај да се избришу разлике између села и града. Ипак те разлике су непремостиве и, уједно, представљају квалитет који треба неговати и развијати, а не укидати.
Ključne reči: доступност, дом културе, Србија, културна политика, културни модели, село, град