ДЕЦА У КУЛТУРИ МОСТАРСКИХ МУСЛИМАНА

Danka Višekruna

Apstrakt: Ова етнографска грађа о деци у традицији припадника исламске вероисповести у Мостару, настала је као резултат усмене анкете ограничене (само) на једног испитаника – Самију Пузић (1914) – и на разговоре обављене у старој породичној кући Пузића, на Суходолини, 1981. године. Она је казивала шта се причало како су некада одгајана деца, и како је то било у доба њеног детињства и младости у њиховој кући, у роду, по оцу Хамз-ефендији Пузићу и мајци Ђулси, рођеној Муфтић, као и уоп- ште у старим, угледним и традиционалним муслиманским породицама. Свуда се чувало староседелачко наслеђе, у коме се делио језик – поред бројних позајмљеница из персијског, арапског, грчког и турског – као и много шта друго са „ришћанима и кршћанима“, тј. са припадницима источног и западног хришћанског обреда. Ипак, иако је Самија Пузић била изванредна казивачица, коју одликује упућеност и добро памћење, рад би био богатији подацима да је било више извора казивања; поред тога, и са Самијом је требало обавити више од три разговора. Важно је и напоменути да се настојало на очувању локалних израза, па и реченица примерених времену и средини о којој се пише, и они су дати под наводницима.

Ključne reči: муслиманска култура, деца, Мостар, обичаји животног циклуса

Citat u željenom formatu

Izaberite jezik

PDF

Preuzmite navođenja

Časopis i broj

Гласник Етнографског музеја, y. 2013, no. 77 (77), pp. 251-263