EMOCIONALNI ODNOS DŽEZ MUZIČARA PREMA SOPSTVENOJ PROFESIJI I VLASTITOM STVARALAŠTVU U STAROSTI
Apstrakt: Jedan od ciljeva terenskog istraživanja strategija delovanja džez muzičara, kontinuirano sprovođenog putem dubinskih intervjua od 2012. godine u Beogradu, jeste i proučavanje njihovog emocionalnog doživljaja sopstvene profesije i vlastitog stvaralaštva u poznijoj dobi. Procena koju iznose džez muzičari jeste da u Beogradu trenutno ovu vrstu muzike aktivno svira njih pedeset do sto, pri čemu se u statusu penzionera nalazi njih desetak. Upravo narativi potonjih poslužili su za sagledavanje odnosa starije generacije džezera prema ograničenjima koja pred njih postavlja starost kada se ona razume kao društveni konstrukt. Međutim, ono što je za ovu profesionalnu grupu karakteristično jeste i to da, u najvećem broju slučajeva, ne važe društvena ograničenja koja se uobičajeno postavljaju pred pojedince koji formalno izlaze iz aktivne sfere rada. Suprotno tome, sagovornici u prvi plan stavljaju doživljaje sreće i zadovoljstva, koji proističu iz činjenice da im je „dozvoljeno” da rade i stvaraju u starosti. Na prisustvo ovih doživljaja dodatno utiču kontinuirano nestabilna socioekonomska situacija na srpskoj džez sceni sa jedne strane, ali i svest o tome da su zbog specifičnosti poziva u privilegovanoj poziciji da, pored sticanja dodatnih prihoda, ispolje vlastitu kreativnost i očuvaju socijalne veze. Sve navedeno, za rezultat ima očuvanje kvaliteta života koji je kod starih ljudi u posebnom riziku od opadanja
Ključne reči: džez muzičari, sreća, zadovoljstvo, starost, kvalitet života