САЛАШИ КАО СИМБОЛ ИДИЛИЧНЕ ВОЈВОЂАНСКЕ ПРОШЛОСТИ
Apstrakt: Трансформација салашарског начина привређивања и живљења одигравала се у Војводини од седамдесетих година двадесетог века и условила је сасвим нову слику у атару: великим делом напуштени и осиромашени салаши поред модерних фарми и угоститељских објеката. Уобличавањем резултата анкете спроведене у Новом Саду и истраживања салаша Бачког Петровог Села, долазимо до два дескриптивна модела у којима је реч салаш оквир за више значења. Идеалзовани – идеални модел салаша је дистанциран од стварног непознавањем елемената нереализације, усамљености, сиромаштва, илузијом о неком „тамо“ трајању. Под појмом салаш подразумева се заправо идилична слика једног прошлог времена.
Ključne reči: салаш, пребивалиште, посед, кућа, анкета, интервју, дескрипитвни модели, идеално – стварно, идилично