Uput­stva auto­ri­ma

Na­uč­na po­li­ti­ka ča­so­pi­sa

Ča­so­pis "An­tro­po­lo­gi­ja" ob­ja­vlju­je na­uč­ne ra­do­ve iz an­tro­po­lo­gi­je, et­no­lo­gi­je i srod­nih dru­štve­nih i hu­ma­ni­stič­kih di­sci­pli­na.

Ča­so­pis "An­tro­po­lo­gi­ja" ne ob­ja­vlju­je ra­do­ve ko­ji su u ce­li­ni et­no­graf­ski (et­no­graf­ska gra­đa, isto­rij­ski iz­vo­ri, fol­klo­ri­stič­ki za­pi­si); ko­ji ne po­se­du­ju na­uč­ni pri­stup i pu­bli­ci­stič­kog su ka­rak­te­ra; ko­ji su mi­to­lo­ške i re­li­gi­o­zne sa­dr­ži­ne; ko­ji afir­mi­šu ra­si­stič­ke, na­ci­o­na­li­stič­ke i dru­ge dis­kri­mi­na­tor­ne kon­cep­te ili na bi­lo ko­ji na­čin sa­dr­že go­vor mr­žnje, lič­ne is­po­ve­sti i knji­žev­nu pro­zu ne­an­tro­po­lo­ške sa­dr­ži­ne.

Ča­so­pis "An­tro­po­lo­gi­ja" ob­ja­vlju­je pri­lo­ge ko­ji ni­su ra­ni­je ob­ja­vlji­va­ni ili ko­ji ni­su pre­da­ti za ob­ja­vlji­va­nje na ne­kom dru­gom me­stu.

Pod­ra­zu­me­va se da je autor sa­gla­san sa ob­ja­vlji­va­njem svog pri­lo­ga u ča­so­pi­su "An­tro­po­lo­gi­ja" uko­li­ko ga je do­sta­vio Re­dak­ci­ji.

Na­slov ra­da i re­zi­me ča­so­pis "An­tro­po­lo­gi­ja" ob­ja­vlju­je na en­gle­skom i srp­skom je­zi­ku.

Za ob­ja­vlji­va­nje pri­lo­ga se ne is­pla­ću­je ho­no­rar.

Po­da­ci o sla­nju ru­ko­pi­sa

Ru­ko­pi­si se ša­lju elek­tron­skom po­štom na adre­su Re­dak­ci­je:

antropologija@f.bg.ac.rs

Pri­li­kom sla­nja pri­lo­ga auto­ri tre­ba oba­ve­zno da na­ve­du: ime i pre­zi­me, in­sti­tu­ci­ju u ko­joj ra­de, e-mail adre­su. Uko­li­ko ima vi­še auto­ra, za sva­kog na­ve­sti tra­že­ne po­dat­ke.

Uz ru­ko­pis tek­sta oba­ve­zno po­sla­ti ap­strakt, ključ­ne re­či i re­zi­me. Auto­ri ko­ji ša­lju pri­log na srp­skom/hr­vat­skom/bo­šnjač­kom je­zi­ku mo­gu sa­mi da oda­be­ru da li že­le da im ob­ja­vlje­ni čla­nak bu­de na la­ti­nič­nom ili ći­ri­lič­nom pi­smu, ta­ko što tekst po­ša­lju ot­ku­can od­go­va­ra­ju­ćim pi­smom.

Ru­ko­pi­si pro­la­ze lek­tu­ru i ko­rek­tu­ru, a auto­ri uno­se po­treb­ne is­prav­ke naj­ka­sni­je u ro­ku os 15 da­na od pri­je­ma lek­to­ri­sa­nog ru­ko­pi­sa.

O re­cen­zi­ra­nju

Pri­spe­le ru­ko­pi­se ured­nik pr­vo pro­sle­đu­je na pred­re­cen­zi­ju Re­dak­ci­ji, ko­ja utvr­đu­je da li se tekst ukla­pa u na­uč­nu po­li­ti­ku ča­so­pi­sa.

Pri­spe­le ru­ko­pi­se, odo­bre­ne od stra­ne Re­dak­ci­je, ured­nik po­tom upu­ću­je na re­cen­zi­ju.

Kri­te­ri­ju­mi na osno­vu ko­jih se od­lu­ču­je o re­cen­zen­ti­ma su: is­tra­ži­vač­ka i/ili pre­da­vač­ka emi­nent­nost i kom­pe­ten­ci­ja u po­gle­du obla­sti is­tra­ži­va­nja ko­joj pri­pa­da­ju po­je­di­nač­ni ra­do­vi.

Re­cen­zi­je su taj­ne. Re­dak­ci­ja do­no­si ko­nač­nu od­lu­ku o ob­ja­vlji­va­nju ra­do­va.

Na­čin for­ma­ti­ra­nja, ka­te­go­ri­je i obim ru­ko­pi­sa

Ru­ko­pi­si se ša­lju u A4 for­ma­tu, font nor­mal Ti­mes New Ro­man 12, sa pro­re­dom 1,5. Fu­sno­te su u fon­tu nor­mal Ti­mes New Ro­man 10, sa pro­re­dom 1.

Struk­tu­ra ru­ko­pi­sa mo­že bi­ti sa po­gla­vlji­ma i pot­po­gla­vlji­ma. Tip na­slo­va, po­gla­vlja i pot­po­gla­vlja, i dru­go van go­re­na­ve­de­nih po­da­ta­ka, auto­ri ne tre­ba sa­mi da for­ma­ti­ra­ju, to či­ni Re­dak­ci­ja u skla­du sa svo­jim pra­vi­li­ma.

Upu­ći­va­nje na broj pro­jek­ta i nje­go­ve fi­nan­si­je­re (uko­li­ko je pri­log na­pi­san u okvi­ru na­uč­nog pro­jek­ta), iz­ra­ze za­hval­no­sti i osta­le ko­men­ta­re tre­ba na­ve­sti od­mah na po­čet­ku, u fu­sno­ti, bez nu­me­ra­ci­je, sa sim­bo­lom zve­zdi­ce *.

Pa­su­se tre­ba uvla­či­ti, a ne raz­dva­ja­ti pra­znom li­ni­jom. Zna­ci na­vo­da ko­ri­ste se za ci­ta­te unu­tar tek­sta, a po­lu­na­vo­di za ci­tat u okvi­ru ci­ta­ta. Ci­ta­te du­že od dva re­da tre­ba iz­dvo­ji­ti pra­znim li­ni­ja­ma u po­se­ban blok. Ta­be­le, gra­fi­ko­ni, she­me i ilu­stra­ci­je tre­ba da bu­du pre­ci­zno na­slo­vlje­ni i nu­me­ri­sa­ni, sa pra­te­ćim ob­ja­šnje­njem.

Re­dak­ci­ja za­dr­ža­va pra­vo pre­lo­ma i opre­me tek­sta i ilu­stra­ci­ja u skla­du sa for­ma­tom ča­so­pi­sa.

Ka­te­go­ri­je čla­na­ka i mak­si­ma­lan obim ru­ko­pi­sa po bro­ju slov­nih me­sta sa pro­re­dom: za ori­gi­na­lan na­uč­ni rad – do 70.000 slov­nih me­sta; za pre­gle­dan rad – do 45.000 slov­nih me­sta; za na­uč­ne kri­ti­ke i po­le­mi­ke – do 20.000 slov­nih me­sta; za pri­ka­ze – do 10.000 slov­nih me­sta; za hro­ni­ke – do 6000 slov­nih me­sta; ap­strakt – do 250 re­či; ključ­ne re­či – do de­set.

Re­dak­ci­ja za­dr­ža­va pra­vo od­lu­ke u po­gle­du flek­si­bil­no­sti ovih zah­te­va u od­re­đe­nim slu­ča­je­vi­ma.

Na­čin oba­ve­znog ci­ti­ra­nja

Auto­ri su oba­ve­zni da pri­li­kom ci­ti­ra­nja i na­vo­đe­nja li­te­ra­tu­re ko­ri­ste is­klju­či­vo for­mat Chi­ca­go Ma­nuel of Style.

Za de­talj­ni­ja oba­ve­šte­nja http://www.chicagomanuelofstyle.org/tools_citatio nguide.html

Ci­ti­ra­nje unu­tar tek­sta. U tek­stu se u za­gra­du sta­vlja pre­zi­me auto­ra i go­di­na iz­da­nja od­go­va­ra­ju­će bi­bli­o­graf­ske je­di­ni­ce bez za­re­za iz­me­đu pre­zi­me­na auto­ra i go­di­ne, a po po­tre­bi se na­vo­di broj stra­ni­ce odvo­jen za­re­zom, npr.:

(D’An­dra­de 1995) ili (D’An­dra­de 1995, 37) ili (Stra­uss and Qu­inn 1977, 121/136) ili (Ко­ва­че­вић i dr. 2008, 25-9).

Spi­sak li­te­ra­tu­re (re­fe­ren­ci) na kra­ju ra­da na­ve­sti po abe­ced­nom ili azbuč­nom re­du pre­zi­me­na auto­ra. Ko­li­ko se na­vo­di vi­še bi­bli­o­graf­skih je­di­ni­ca istog auto­ra ko­je ima­ju istu go­di­nu iz­da­nja, one se do­dat­no ozna­ča­va­ju ma­lim po­čet­nim slo­vom abe­ce­de.

Fu­sno­te (na­po­me­ne) pri dnu stra­ne tre­ba da sa­dr­že ma­nje va­žne de­ta­lje, do­pun­ska ob­ja­šnje­nja, na­zna­ke o ko­ri­šće­nim iz­vo­ri­ma (po­put na­uč­ne gra­đe, web stra­ni­ca, pri­ruč­ni­ka i sl.), ali ni­su za­me­na za ci­ti­ra­nu li­te­ra­tu­ru. Ci­ti­ra­nje ne­kog auto­ra u fu­sno­ti jed­na­ko je na­či­nu ci­ti­ra­nja u tek­stu.

Na­či­ni ci­ti­ra­nja u spi­sku li­te­ra­tu­re

Knji­ge (mo­no­gra­fi­je):

Uko­li­ko po­sto­je tri ili vi­še auto­ra, pi­še se pre­zi­me pr­vog auto­ra, a on­da se do­da­ju ime­na i pre­zi­me­na osta­lih auto­ra. U ci­ti­ra­nju u tek­stu na­vo­di se sa­mo ime pr­vog auto­ra i do­da­je se skra­će­ni­ca i dr., od­no­sno et al. Na­kon na­zi­va knji­ge pr­vo se na­vo­di me­sto iz­da­nja pa iz­da­vač odvo­jen dvo­tač­kom. Uko­li­ko ima vi­še iz­da­va­ča, oni se odva­ja­ju cr­ti­ca­ma. Uko­li­ko ima vi­še me­sta iz­da­nja, na­vo­di se ime sa­mo pr­vog gra­da.

D’An­dre, Roy. 1995. The De­ve­lop­ment of Cog­ni­ti­ve Anthro­po­logy. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press. 

Stra­uss, Cla­u­dia and Na­o­mi Qu­inn. 1977. A Cog­ni­ti­ve The­ory of Cul­tu­ral Me­a­ning. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press. 

Ко­ва­че­вић, Иван, Бо­јан Жи­кић и Иван Ђор­ђе­вић. 2008. Страх и кул­ту­ра. Бе­о­град: Срп­ски ге­не­а­ло­шки цен­тар – Оде­ље­ње ѕа ет­но­ло­ги­ју и ан­тро­по­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та.

Ured­nik mo­no­gra­fi­je ili zbor­ni­ka ra­do­va:

Bon­ner, Si­mon J. (ed.) 2005. Manly Tra­di­ti­ons. The Folk Ro­ots of Ame­ri­can Ma­scu­li­ni­ti­es. Blo­o­ming­ton: In­di­a­na Uni­ver­sity Press.

Ri­bić. Vla­di­mir (ur.) 2007. An­tro­po­lo­gi­ja post­so­ci­ja­li­zma. Be­o­grad: Srp­ski ge­ne­a­lo­ški cen­tar – Ode­lje­nje za et­no­lo­gi­ju i an­tro­po­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta.

Po­gla­vlje u mo­no­gra­fi­ji ili zbor­ni­ku ra­do­va:

Fi­ne, Gary Alan. 2005. "In the Com­pany of Men: Fe­ma­le Ac­com­mo­da­tion and Folk Cul­tu­re of Ma­le Gro­ups". In Manly Tra­di­ti­ons. The Folk Ro­ots of Ame­ri­can Ma­scu­li­ni­ti­es, ed. Si­mon J. Bon­ner, 61-76. Blo­o­ming­ton: In­di­a­na Uni­ver­sity Press.

Ži­kić. Bo­jan. 2007. "Lju­di (ko­ji ni­su sa­svim) kao mi. Kul­tur­na kon­cep­tu­a­li­za­ci­ja poj­ma pri­vat­nik u Sr­bi­ji". U An­tro­po­lo­gi­ja post­so­ci­ja­li­zma, ur. Vla­di­mir Ri­bić, 52-74. Be­o­grad: Srp­ski ge­ne­a­o­lo­ški cen­tar – Ode­lje­nje za et­no­lo­gi­ju i an­tro­po­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta.

Čla­nak u štam­pa­nom ča­so­pi­su:

D’An­dre, Roy and Mic­hael J. Egan. 1974. The Co­lor of Emo­tion. Ame­ri­can Et­hno­lo­gist I: 49-63.

Ко­ва­че­вић, Иван. 2006. Тран­зи­ци­о­на ле­ген­да о до­бит­ни­ци­ма. Ет­но­ан­тро­по­ло­шки про­бле­ми I (2): 11-25.

Te­za ili di­ser­ta­ci­ja:

Denby, P. 1981. The Self Di­sco­ve­red: The Car in Ame­ri­can Fol­klo­re and Li­te­ra­tu­re. PhD diss. In­di­a­na Uni­ver­sity.

Ko­va­če­vić, Ivan. 1981. Et­no­lo­gi­ja u srp­skom pro­sve­ti­telj­stvu. Dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja. Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du – Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet.

Web si­te:

Web si­te se na­vo­di unu­tar te­ku­ćeg tek­sta ili u fu­sno­ti i obič­no se iz­o­sta­vlja iz li­ste re­fe­ren­ci. Uko­li­ko autor že­li da web stra­ni­cu sta­vi u li­stu re­fe­ren­ci, to mo­že uči­ni­ti na sle­de­ći na­čin:

Ho­ward, Clark. 2001. The True Story of Charyl Ches­sman. Do­stup­no na

www.crimelibrary.com/classics3/chessman/index.html

Zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta. "Službeni list FNRJ" br. 52/58. Dostupno na

www.informator.co.rs/informator/tekstovi/privatizacija_102.htm-23k

Izaberite jezik