Од центра до периферије, и обратно: политика топонима у транзицијској престоници
Apstrakt: У раду се разматрају карактеристике политике (пре)именовања уличних топонима у Београду од почетка деведесетих година до данас, која се посматра као део идентитетских политика у транзиционом друштву којима се историја и географија уписују у „градски текст“, чинећи их интегралним делом људске свакодневице. Културно формативни карактер градског текста (и архитекстуре) престонице превазилази оквире самог града с обзиром на централно место главног града у симболичкој географији нације, те он утиче и на обликовање „националног текста“ и сведочи о садржају и стратегијама nation-building-a у одређеном периоду. У току преко петнаест година „топонимске транзиције“ у Београду уочавају се различите фазе и особености уклањања и инсталирања различитих јавних симбола, како у смислу садржаја, тако и начина овакве иденитетске (ре)конструкције. При комплементарном процесу истовремене комеморације и декомеморације симбола у урбаном тексту, од самог очетка деведесетих година до данас, као константа се јавља углавном конзистентна декомеморација појмова и особа повезаних са конкретним историјским периодом и идеологијом, док комеморација показује варијабилност у смислу вредности и порука које новоуспостављени топоними носе са собом.
Ključne reči: градски текст, урбани топоними, улице, идентитет, Београд, комеморација, декомеморација, центар, периферија