Građani sveta i izazov kulturnog relativizma
Apstrakt: Da li ljudska bića žive u deljenom svetu ili u nekolicini svetova? Tradicionalni odgovor iz društvene i kulturne antropologije bio je da, iako je fizički svet jedinstven, svet kako ga ljudi percipiraju jeste fundamentalno i nesamerljivo raznolik, budući da su ljudski svetovi kulturno konstruisani, a kulture su jedinstvene i partikularne. Zahvaljujući takvoj perspektivi, uvek je postojala tenzija između antropologije i univerzalističkih tvrdnji, kao u slučaju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine. Ovaj članak skicira dijalog i tenziju između kulturnog relativizma klasične antropologije i univerzalizma ljuskih prava, ali je fokus na posledicama koje je globalizacija imala po antropološko razmišljanje o diverzitetu i ljudskim univerzalijama. Tvrdi se da je, kao direktna posledica povećane povezanosti među ljudskim društvima, klasični kulturni relativizam postao epistemološki suvišan i normativno problematičan. Iako su moralni svetovi koje ljudi nastanjuju još uvek raznoliki, oni su sada povezani na načine koji imaju implikacije za etiku antropoloških istraživanja. Kroz raspravu o nekolicini primera, razotkrivaju se analitičke i moralne dileme, a kontrast s antropologijom iz sredine 20. veka, kada je svet još uvek naširoko posmatran kao "arhipelag kultura", višestruko je potcrtan.
Ključne reči: antropologija – univerzalizam, antropologija globalizacija, antropologija – ljudska prava