Radno vreme kao mera ubrzanja srpskog društva na prelazu vekova: antropološka analiza
Apstrakt: Cilj ovog rada bio je da uputi u rezultate terenskog istraživanja, sprovedenog 2005. godine, koje je u fokusu imalo doživljaje, strategije i očekivanja zaposlenih Beograđana u pogledu radnog vremena i pojedinih temporalnih međa koje ga karakteristično definišu, bilo da se radilo o formalnom početku ili kraju satnice ili o propisanom vremenu predviđenom za pauzu na radu. Ključna promena, detektovana analizom narativa trideset ispitanika različitih radnih pozicija, poslovnih orijentacija i dužina karijera, u najvećoj meri se odnosila na doživljaj ubrzanja vremena koje je sve češće zamagljivalo i razlike između poslovne i privatne sfere života. Razlozi za ovu promenu najpre su pronađeni u činjenici da se, počev od 2000. godine, ukupni socioekonomski i politički kontekst u kojem deluju domaća preduzeća i institucije u značajnijoj meri menja preduzetim reformskim procesima s ciljem pridruživanja Evropskoj uniji, ali i otvaranjem zemlje prema inostranom kapitalu. Međutim, pored ovog plana, od izrazitog značaja bilo je utvrditi i meru u kojoj su pojedinačna poslovna iskustva rada sa strancima ili rada za strance imala uticaja na doživljaj apostrofiranog ubrzanja.
Ključne reči: antropologija vremena, poslovna antropologija, društveno ubrzanje, radno vreme, uposlenici