Prihvatanje evropskih standarda u oblasti ekonomskog prava i (anticipirane) kulturne promene u Republici Srbiji
Apstrakt: Srpsko društvo tokom poslednjih deset godina prolazi kroz značajne promene. Transformacija pravnog sistema se u najvećoj meri odigrava kroz proces evropskih integracija i harmonizaciju prava sa pravnim poretkom EU. U radu sam se pre svega usmerio na proučavanje (anticipirane) kulturne promene koja nastaje promenama ekonomskog zakonodavstva. Cilj rada jeste da, putem proučavanja promene odnosa prema poslovanju, istraži da li uz pomoć analize ekonomskog zakonodavstva možemo da naučimo nešto o kulturnoj promeni i da li smo svedoci transformacije građana Srbije u „evropske građane“, potrošače, biznismene, poljoprivrednike, birokrate ili političare. Neke od ovih promena su već prisutne i može se tvrditi da su značajni pomaci već učinjeni. Ipak, u najvećem broju oblasti Srbija se nalazi još uvek daleko od izvršenih reformi pa je transformaciju, njen ishod i rezultate moguće samo anticipirati. Nakon osvrta na Proces stabilizacije i pridruživanja, zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kao i proces pravne harmonizacije i nadziranih reformi; u radu ću analizirati da li je i u kojoj meri došlo ili nije došlo do: 1) otvaranja srpske ekonomije ka konkurenciji iz inostranstva (pre svega evropskoj), 2) reformi i uvođenju prava konkurencije i kontrole državne pomoći, 3) promena na srpskom selu u procesu pripreme za EU. Može se zaključiti da evropske integracije i prihvatanje niza drugačijih standarda predstavljaju instrumentalni okvir za značajnu kulturnu promenu u srpskom društvu. Ova promena je temeljna i biće dugotrajna. Iz tih razloga se može uglavnom samo delimično anticipirati koji će biti njeni domašaji i da li će i u kojoj meri u svakoj od navedenih oblasti promene biti i završene.
Ključne reči: pravo kao instrument, kulturna promena, tranzicija, harmonizacija prava, Republika Srbija, EU, pravni transplanti, konkurencija, državna pomoć, vizna liberalizacija, sloboda kretanja